Драгослав Бокан : Неповерење

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Неповерење - супротно од поверења (сигурно најплеменитије и, истовремено, најзлоупотребљеније људске особине).
Демонски црв који изједа срце неповерењем нападнуте жртве, правећи од њега злокобног преносиоца најразличитијих неистина и гнусних лажи третираних као да су проверена, сушта истина.
То је и укидање оне здраворазумске отворености за оцену и разумевање свега што нас окружује и што нам се догађа. Одлика примитивних и незрелих духова, жељних инстант-"истине", готових и неподношљиво поједностављених решења (што искачу као чупавац из кутије чим неко спомене какво контраверзно и друштвено неприхваћено, "политички некоректно" име).

Неповерењем се унапред руши смисао сваког покајања, сваке промене на боље, свих људских подвига и сваке реалне и добровољне жртве за друге. Оно блокира сваку информацију, пориче истину, доноси судове који се више ни не проверавају, руши ентузијазам и полива хладном водом свако искрено одушевљење.

Предрасуде су светионици постављени на погрешном месту, што упорно и тврдоглаво светле - водећи лађе и морнаре у погрешан правац, бродолом и смрт.

Оптерећени предрасудама постајемо потпуно неупотребљиви за разговор, дружење, заједничку акцију и све оно што наводно желимо. Зато што је предрасуда директно везана за идеју да наводно "све знамо" о људима, догађајима и феноменима пред којима држимо затворен гард према "погрешној страни".

3890383 orig

Предрасуда формално и по много чему личи на истину и зато је толико опасна, јер је довољно да се препустимо њеној хипнотичкој сугестији (на нечији рачун) и онда ће наша укупна слика света бити кобно замућена том лажју и ми, на овакав начин, постати борци супротне, нама непријатељске стране. Све време верујући да је добро оно што погрешно мислимо и чинимо. И да тиме чувамо друге од заблуде и погрешно поклоњеног поверења.

Човек са предрасудом је затворена књига, непокретни камен у људском облику. И, у исто време, разјарени бик што се "у служби истине" у ствари бави прогањањем исте те истине, сатирући је са садистичким уживањем и "праведним гневом".

"Распни Га, распни Га!" одјекује, и даље, кроз векове и увек изнова прикива на крст управо ОНЕ које би требало славити и подржавати - на свеопшту корист читаве заједнице (па и оних што острашћено и заслепљено урлају да их треба распети, побити, забранити, отерати, уклонити из друштва...). И ти - олаки и лоше усмерени урлици - обрћу свет (и смисао живота) наопачке и на најпогрешнију могућу страну.

Када оптужиш "бело" да је "црно" и "светлост" да је "тама", ти се одмах и аутоматски придружујеш Непомениковој легији која од ове планете (још од инцидента у Еденском врту) прави отелотворени пакао. И ту ништа не помажу окаснела оправдања ("нисам знао", "тако сам чуо", "био сам истински убеђен") јер се више не може исправити учињено зло, нити је могуће извинити се лажно оклеветаној и због наше заблуде већ тешко страдалој и упропаштеној жртви наше предрасуде.

То да ми, често и не знајући, речима и ставовима забијамо оштре клинце у тело и душу толиких бољих од нас, представља најужаснију (и, изгледа, неизбежну) димензију наших живота. Па смо тако мрзели и грозили се многих српских јунака и мудрих људи из модерних времена нашег народа - само зато јер су нас тако учили по идеолошки ослепљеним и лажју обузетим школским програмима. Чиме смо их по други пут убијали (после њихове неправедне погибије након завршетка рата и почетка антисрпске, комунистичке окупације).

Предрасуде су владале несметано и језиво српским друштвом више од седамдесет година (и дан-данас), без проверавања и труда за досезањем оне праве (и по српство једине) истине" А и даље се наставља читав низ још неумрлих (и многих нових) предрасуда, којим се на оштре кочеве лажи набијају и отровним језицима секу неки од најбољих и најталентованијих, најдобронамернијих и најискренијих Срба. На нашу жалост и непролазну народну несрећу.
Пошто се, за то време, на врх власти и пирамида утицаја провлаче неки од најгорих међу нама.

Зато будите опрезни.
Ослушкујте и оно што постоји само између редова и чује се ускључиво ако стварима прилазите са чврстим ставовима - али без предрасуда. Са зрнцем соли.
И са хришћанском благовешћу у души.

P. S.
Ако је неко страдао због предрасуда, онда смо то сви ми, почевши од деведесетих година (све у склопу међународне операције "рушења СФРЈ", са Србима као ексклузивним негативцима ове глобалне акције).
Зато би требало да сопственим искуством "двапут меримо" пре него што кренемо да "сечемо" и одређујемо се према конкретним идејама, људима и догађајима.
То дугујемо сами себи.

P. P. S.
Неповерење је теже победити (и у себи и у другима) него класичног, већ споља дефинисаног и отвореног непријатеља. Јер оно имплицира да је све што се не уклапа у предрасудну конструкцију - у ствари само лукави маневар, лицемерје, демагогија, вешти трик... и ништа више од тога.
Из неповерења се тешко излази, као и иначе из свих магијских (опседнутих) стања свести. Ту су речи разума и реални аргументи само цепанице што додатно распламсавају и разгоревају упаљени огањ неповерења.
Не помаже чак ни оно "Где си то прочитао?", нити "Да ли познајеш тог човека о коме говориш (ван медијске пропаганде)?", или "Зашто не сачуваш бар мало сумње у то да ли си заиста у праву?"...

Последњи текстови

Драгослав Бокан : Неповерење

Драгослав Бокан : Неповерење ...

Божидар Митровић : СВИМА ПО ПОВОДУ ДАРВИНА И ДРУГИХ ПРОБЛЕМА У СРПСКОМ ДРУШТВУ ПОСЛАНИЈЕ ВЛАДИКАМА СРПСКИМ

Божидар Митровић : СВИМА ПО ПОВОДУ ...

Горан Лучић - Ђурица : Антијеванђеље по антихристу - на проповиједи "нове религије"

Горан Лучић - Ђурица : Антијеванђељ...

Мислав Хорват : Хрватски краљеви, тролови, караконџуле и остала митска бића

Мислав Хорват : Хрватски краљеви, т...

Ромен Луис : ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ

Ромен Луис : ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ...