РОМАНТИЧНИ ХЕРОЈ, СРЦУ (НАМ) НЕОПХОДАН

9681783 849455Како живети без идеје хероја у самом центру нашег погледа на свет? И који је смисао ма чега - без општег и безрезервног, спонтаног слављења истинског јунаштва?

Модерно друштво је одавно почело да ”професионализује”, идеологизује и полако одбацује (у архив историје) и идеју хероизма и све досадашње (духовне, културне и ратне) хероје. То је и најважнији, рекао бих хируршки потез одстрањивања свега већег од обичног живота, свега узвишенијег од баналне свакодневице, свега важнијег од сваке материјалне (и ма какве друге) користи из наше обогаљене, декадентне и умногоме перверзне (анти)цивилизације.

Политика без хероја-мученика за општу ствар; војска без хероја-предводника свих најопаснијих јуриша; друштво без хероја-радника, хероја-који-се-не-могу-купити и хероја-чувара вечних вредности; Црква без хероја-светитеља; уметност без хероја-генија и оних песника-одметника што верно и спасоносно чувају вечни пламен Традиције... су стрмоглава перспектива свега онога што демонски упорно покушава да (изнутра) освоји, одреди, смањи и уништи наше животе.

Зато је важно увек изнова истицати имена, примере и важност свих хероја који су икада постојали, а посебно оних што су бранили нашу православну цивилизацију, националну част и словенски чисту и лепу душу (извајану у историји).

Зато ћу вам свесрдно (дакле ”из свег срца”) препоручити да одгледате сасвим нови и код нас још неодгледани филм ”ХЕРОЈ” у режији Јурија Борисовича Васиљева, са (певачем и глумцем) Димом Николајевичем Биланом и Светланом Андрејевном Ивановном у главним улогама.

И ствар није у томе да овакав филм буде ”ремек-дело”, уметнички узор-модел или фасцинантни увид у историјску драму руске револуције и страшног грађанског рата, то није неопходно (за ову прилику), па, чак, ни много важно.
Великих, ауторских филмова има у савременој кинематографији (и иначе) колико вам душа иште, па се зато сусрећемо са инфлацијом уметничких вредности и све ређом приликом да дамо одушка својој исконској потреби за слободним маштањем на тему хероја (и њихових срећних изабраница).

Филм (као и роман или слика) добија коначну вредност и разлог постојања тек У СУСРЕТУ СА ГЛЕДАОЦИМА (у случају романа - читаоцима, а када је реч о сликама - посматрачима). Они филмови који нас одведу најдаље, најдубље и највише - имају ненадокнадиву предност над онима који су, по себи, направљени ”савршено” и ”скоро без иједне грешке”, али без ових ветрова што напињу и покрећу једра наше чежње и имагинације.

У том смислу, ”Херој” има ту велику, суштинску предност над толиким другим филмским хроникама руског грађанског рата и трагичне пропасти царске Русије. Он је узорни пример ХЕРОЈСКИ-РОМАНТИЧНОГ ПРИСТУПА теми, јунацима и читавом садржају ове аристократске филмске бајке за одрасле.

Неуобичајено кратак (траје непуних осамдесет минута), намерно поједностављен на златни костур простодушне љубавне и патриотске приче о части, заклетви и љубави (које су, све три, неупоредиво јаче и важније од физичке смрти). Као што књиге имају своје ”кључне речи” што их, изнутра, одређују, тако је и са филмовима: само што они имају ”кључне призоре”, кроз које пробија атмосфера давно прошлих, али незаборављених времена.
Ту су, редом, и у обилним количинама: аристократске палате и дворци, ратно ордење, балске хаљине, беле рукавице, расни коњи и козачки спретни јахачи, свечане униформе, команда ”За мном!”, официрске сабље, спремност да се погледа смрти у очи без трунке страха, гвоздена ”дата реч”, лакоћа одбијања непристојних понуда, атмосфера двобоја због најмање увреде, подли и кратковиди политичари, природа као из Еденског Врта, посмртна љубав (која никад не престаје, нити се може ублажити или довести у питање), жртва за Отаџбину, одлазак у изгнанство (често горе од сваког другог страдања), прелепе филмске мелодије, те смрт старог православног свештеника који, умирући, изговара: ”Господе, опрости им, не знају шта чине!” праштајући тако својим убицама-митраљесцима ”Црвене армије”... и сва друга, најукуснија могућа ”храна за душу”, коју нам све ређе, на кашичицу, нуде толики посни, савремени ”ауторски филмови”.

geroy 2016 05

Хипер-урбаност; презир према свему романтичном, патриотском и ”естетски некоректном”; равнодушан однос аутора према сопственим филмским јунацима; стерилни приступ животу; одрицање од јарких и пастелних боја; избегавање ”великих тема” и заносног света људских страсти... довели су нас до фаталне незаинтересованости према одласку у биоскоп и свему ономе што се некада сматрало ”седмом уметношћу”.

”Херој” нема много шта што је важно за добијање међународних филмских награда (а, пре свега, нема увек исплативе ”русофобије”, ни оног насилног изједначавања ”белих” бранилаца ратом ослабљене Отаџбине и ”црвених” уништитеља Русије и свега руског и људског). Али, зато има све оно што ће вам бити потребно да се бар мало (за час) ресетујете из овог бруталног, хладног и бесмисленог света без вредности, вере и идеала за које вреди живети и мрети.

Ни Дима Билан, који је некаква руска верзија Жељка Јоксимовића, није био сметња уверљивости (до суза) свих оних архетипских сцена несхватљиво-сурове и погибељне руске револуционарне апокалипсе. Све је налегло тамо где и како треба, лечећи исцелитељски нашу бескрајну тугу и разорну носталгију за неким бољим, племенитијим и много лепшим временима од ових данас.

Зато немојте читати ”стручне рецензије” овог једноставног филма-етиде, нити приче о томе колико је коштао а колико зарадио (на увек непредвидљивом биоскопском тржишту), бизарне замерке везане за аутентичност приказаних ордена и сродство главних јунакиња... јер ништа од тога није важно, ни одређујуће у случају филма који вам препоручујем. Само гледајте и препустите се ономе што видите, осећате и на шта вас ”Херој” тера да мислите.
То ће бити више него довољно да оправда ових сат и нешто потрошеног времена ваших живота.

Подсетићете се да је ЖИВОТ нека много чудеснија и комплекснија, величанственија и живописнија ствар него што нас уче, а да је љубавна победа над смрћу једна уистину задивљујућа ствар, заслужна наше пажње и искреног поштовања.

 

 

Последњи текстови

Драгослав Бокан : Неповерење

Драгослав Бокан : Неповерење ...

Божидар Митровић : СВИМА ПО ПОВОДУ ДАРВИНА И ДРУГИХ ПРОБЛЕМА У СРПСКОМ ДРУШТВУ ПОСЛАНИЈЕ ВЛАДИКАМА СРПСКИМ

Божидар Митровић : СВИМА ПО ПОВОДУ ...

Горан Лучић - Ђурица : Антијеванђеље по антихристу - на проповиједи "нове религије"

Горан Лучић - Ђурица : Антијеванђељ...

Мислав Хорват : Хрватски краљеви, тролови, караконџуле и остала митска бића

Мислав Хорват : Хрватски краљеви, т...

Ромен Луис : ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ

Ромен Луис : ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ...