ДЕКЛАРАЦИЈА О ГЕНОЦИДУ над српским народом у НДХ

Декларација коју је Удружења Срба из Херцеговине покушало редовним путем и безуспешно да уврсти у редовно заседање и преда на гласање и усвајање Народној Скупштини Републике Србије у току 2016. године. У наставку се налази изворна верзија текста. 

 

Удружења Срба из Херцеговине у Србији једногласно су усвојила и објавила:

Декларацију

о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској

Текст декларације.

У ИМЕ ИСТИНЕ, ПРАВДЕ, ЧАСТИ, САВЈЕСТИ, ОДГОВОРНОСТИ ПРЕД СЈЕНИМА НАШИХ ПРЕДАКА И БУДУЋНОСТИ НАШИХ ПОТОМАКА, РАДИ ОЧУВАЊА УСПОМЕНЕ НА МНОШТВО СРБА СВИРЕПО И МУЧЕНИХ И ПОНИЖАВАНИХ ДО УЖАСНЕ СМРТИ НА ПРАВДИ БОГА, А ПОТОМ ПРЕДАТИХ ЗАБОРАВУ ОД МНОГИХ, ДА БИ СЕ ПОСЛЕ 50 ГОДИНА ЗЛОЧИН НАД ЊИМА И ЊИХОВИМ ПОТОМЦИМА ПОНОВИО, ПО 75. ГОДИШНИЦИ   ПОЧЕТКА ЊИХОВИХ МУКА И СТРАДАЊА, ОБЈАВЉУЈЕМО:

Независна Држава Хрватска извршила је геноцид над српским народом у периоду од 10. априла 1941. године до 15. маја 1945. године,на простору на коме је имала власт, чињењем масовних убистава великог броја недужних српских цивила оба пола и присилним католичењем, систематским прогонима, садистичким мучењима и понижавањима, обесправљивањем које је обухватало забрану српског народног имена, Српске православне цркве, српског језика и ћириличког писма, пљачку свих добара и другим злочинствима које је спроводила према Србима који су јој били доступни.

Независну Државу Хрватску, са свим њеним државним органима, службама и друштвеним организацијама, које су служиле њеним геноцидним циљевима, проглашавамо злочиначком творевином којој је сврха и циљ био потпуно истребљење српског народа на простору који јој је припао вољом фашистичких окупатора.

Независна Држава Хрватска је у истом периоду извршила геноцид над Јеврејима и Ромима на својој територији.

Позивамо Републику Србију да посредством својих надлежних органа коначно усвоји Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске над српским народом и да упозна друге државе, као и међународну и домаћу јавност, о геноцидном карактеру НДХ и њеним злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима.

Позивамо Републику Србију да у року од годину дана донесе потребна законска и подзаконска акта ради обезбеђивања трајног поштовања чињенице поменутог геноцида, поштовања жртава и очувања сјећања на њих. Исто то се посебно тражи од Републике Хрватске и Босне и Херцеговине: захтева се обнова уништених споменбиљежја жртвама геноцида и подизања истих гдје их до сада није било, а од Хрватске се тражи стварање правног основа за обештећење жртава геноцида.

Предлажемо да Република Србија и Република Српска као Дан сјећања на српске жртве геноцида НДХ прогласе 4. август чувајући успомену на Илиндански покољ Срба у НДХ у августу 1941, и на почетак геноцидне акције „Олуја“ која представља довршење геноцида над Србима у Хрватској.

Захтијевамо да Република Србија у пријестоном граду Београду изгради посебан Меморијал српским жртвама геноцида НДХ и геноцидног етничког чишћења Срба из Хрватске и дијела Босне и Херцеговине у рату од 1991. до 1995. године као и послије њега.

Захтијевамо да Србија обезбиједи посебну заштиту и обавезу службене и јавне употребе ћирилице, као јединог писма српског језика, које је   било прво на удару геноцидног апарата и законодавства НДХ, а чији се прогон наставља и шири и у наше вријеме.

Осуђују се све активности везане за рехабилитацију те наказне државе и оних који су јој служили, те проглашавање за невине жртве и прослављање   погинулих, погубљених и осуђених њених твораца, духовних вођа,   припадника њених злочиначких формација и чланова њеног геноцидног државног апарата и других организација које су радиле на њеним геноцидним циљевима.

ndh ustase raskuzna postaja 590x420

Образложење.

Страдање српског народа у Независној Држави Хрватској сматрамо најтрауматичнијим догађајем српске историје. Према наводима јапанског дневника „Асахи Шимбунˮ, то је једно од битних обиљежја глобалне историје 20. вијека. Поменуто страдање има сва обиљежја геноцида по намјери која је испољена правно: општим и појединачним актима НДХ; реторички. кроз агресивну пропаганду препуну мржње уз најстрашније пријетње и фактичким геноцидним радњама: масовним и појединачним убиствима уз свирепост и садизам без примјера у историји, присилним католичењем и кроатизацијом, и присилним пресељавањем у Србију. Геноцидим радњама убијања, католичења и протјеривања било је изложено цјелокупно српско становништво на већем дијелу данашње територије Републике Хрватске, цијеле Босне и Херцеговине и подручју Срема.

Сматрамо да су поменуте геноцидне радње спроведене над више од половине или над више од милион Срба у тој злочиначкој државној творевини. Поред Срба, геноцид у НДХ је извршен и над Јеврејима и Ромима.

Прогони и убиства Срба, од стране хрватских побуњеника, почињу од почетка напада Њемачке и њених савезника на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године, дакле још прије превратничког проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла исте године. По свом успостављању, ова држава доноси дискриминаторске прописе, који Србима одузимају основна људска, национална и вјерска права, стављајући их ван закона што је била припрема за њихову потпуну елиминацију са државног простора, који је проглашен хрватским. Тако је Србима забрањена употреба њиховог писма ћирилице, јулијанског календара и српског народног имена. Забрањена је Српскаправославна црква. Нису имали право на слободно кретање, права на запослење, права на посједовање одређених ствари. То је водило потпуном личном и имовинском обесправљивању до одузимања права на живот, достојанствену смрт и сахрану. Већ првих недјеља власти НДХ почињу, етничком мржњом мотивисане, масовна мучења, убиства, прогоне и одвођења у сабирне логоре ради истребљења српских цивила. Прва мјеста масовних убистава су: Гудовац, Вељун, Благај, Глина, Сански Мост... У исто вријеме почиње формирање концентрационих логора, углавном за Србе, али и за Јевреје и Роме. Неки од њих су формирани као сабирни, а неки као радни, али суштина им је била у спровођењу геноцидних мјера, или убијањем, или протјеривањем у Србију. Најстрашнији су системи логора: Госпић–Јадовно–Паг у коме је ликвидирано око 40.000 Срба од маја до половине августа 1941; у личким и далматинским јамама; подвелебитском морском каналу и на острву Пагу и у Јасеновцу; Стара Градишка, у коме је од септембра 1941. до маја 1945. по налазу државне Комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и његових помагача НР Хрватске, убијено између 500.000 –600.000 Срба. Први концентрациони логор у Независној Држави Хрватској био је Даница у Копривници у коме су затварани српски православни свештеници и њихове породице, а ради убијања или прогона у Србију. Затим слиједе: Цапраг, Лепоглава, Ђаково (за Јевреје), Крушчица код Травника, Лоборград у Загорју, Тења код Осјека, Јастребарско, Сисак, Керестинец, Јабланица, Ливно и други. Посебно је стравично што је тадашња Хрватска имала и посебне логоре за дјецу: Јастребарско, Сисак, Ливно.

У 1941. години највећи број Срба је ликвидиран ван логора у два таласа злочина. Први, који се назива Видовдански покољ, спроведен је у другој половини јуна, а жртве су биле претежно мушкарци старији од 15 година. У другом таласу, Илинданском покољу, жртве су биле оба пола и свих узраста. удубоким крашким јамама Херцеговине, Лике и западне Босне, ријекама, пољанама, шумарцима, јаругама, сеоским кућама, црквама...Масовно убијање Срба на терену по насељима, кућама и збјеговима трајало је све до краја рата и слома Независне Државе Хрватске 1945. године.

Геноцид је оставио трајне и трагичне посљедице по српски народ, које ће се осјећати вијековима: друштвене, државно-историјске, демографске, социјалне, привредне. Он остаје трајно и битно обиљежје српске историје и будућности. Једна од најтежих посљедица овог геноцида је и начин распада југословенске државе 1991/92 године, на штету српског народа, који је уложио милионске људске жртве и много другог драгоцјеног у ту државу. Геноцидно етничко чишћење Срба са подручја Републике Хрватске и дијела Босне и Херцеговине у рату 199195. и послије тога рата, такође је у узрочно- посљедичној вези са геноцидом у НДХ.

 

Комунистичка партија Југославије, односно Савез комуниста Југославије, према српском народу је, у својој идеологији и пракси, имао много заједничког или сличног са Усташким покретом који је заједно са Римокатоличком црквом, уз помоћ фашистичких држава, створио геноцидну НДХ. Зато је убрзо послије слома НДХ почело спровођење политике заташкавања чињеница о геноциду над Србима а у складу са прокламованом политиком „братства и јединства југословенских народаˮ. Та политика је у неким раздобљима имала карактер специјалног рата против српских жртава и истине о њиховом страдању. О томе се истина није смјела говорити и писати, под пријетњом политичког, административног и кривичног прогона. Она се често подводила под вербални деликт „непријатељске пропагандеˮ, за шта се ишло на вишегодишњу робију. Зато већина жртава до данас није ексхумирана и достојно сахрањена и на већини мјеста страдања није било спомен- обиљежја. У рату 1991–1995, на подручју Хрватске и великог дијела Федерације БиХ, споменици жртвама страдања Срба у НДХ су оскрнављени и уништени. На неким локацијама намјерно су уништени и земни остаци жртава. Најдрастичнији случај тога злочина десио се у селу Пребиловцима у Херцеговини, када су у јуну 1992. власти Републике Хрватске и Хрватске Републике ХерцегБосне, намерно, постављеним експлозивом уништили кости 4.000 српских жртава ексхумираних из јама и сахрањених у цркви. Многа мјеста страдања су претворена у сметлишта, у јамама је спроведена канализација, а над њима изграђени пословни објекти или куће. На истом подручју Хрватске и хрватског дијела Федерације БиХ, српске жртве су често сатанизоване организованом пропагандом док су њихове убице – усташе узгигнуте на пиједестал бораца за хрватску слободу и жртава комунизма. Многи најтежи злочинци су свечано сахрањени испред католичких цркава, гдје су им подигнути и споменици на које су уписана имена тих злочинаца.

Србија има морални дуг и обавезу према жртвама свога народа и садашњим и будућим српским генерацијама да учини све да се успостави и трајно очува сјећање на жртве геноцида. Примјер у томе треба да нам буду јеврејски и јерменски народи. Почетак исправљања неправде према жртвама и спирање срамоте треба да буде званично усвајање Декларације о геноциду ове 2016. године, коју је требало посветити жртвама на 75-годишњицу од почетка геноцидног страдања Срба у Независној Држави Хрватској, коју треба прогласити за геноцидну творевину. На темељу усвојене Декларације треба донијети одговарајуће позитивне прописе који би обезбиједили поштовање жртава геноцида, успостављање културе сјећања на њих са јасним обавезама државе у томе. Свакако треба зауставити и даљи прогон српске ћирилице која је била прва жртва окупационог режима Аустроугарске 1915. и прва жртва геноцидног режима НДХ у априлу 1941. године. Требало би, прије свега, обезбиједити да тема геноцида над Србима уђе у школске програме историје и општу културу сјећања, те да српске жртве геноцида добију свој посебан споменик у пријестоном српском граду Београду, да се одреди посебан Дан сјећања на Србе страдале у овом геноциду (адекватно би било почетком августа како би се тиме спојило сјећање на Илиндански покољ и жртве „Олујеˮ). Србија треба дипломатски и материјално да помогне како би се обезбиједило поштовање жртава геноцида свога народа и на простору Хрватске и БиХ.

деца јасеновац

Без успостављања културе сјећања на жртве геноцида ми се не можемосматрати озбиљним народом и друштвом, нити можемо очекивати да са нас спадну притисци и уцјене, који су довели да нас (жртве) прогласе извршитељима геноцида.

Поздрављамо захтјеве који су у вези са Декларацијом о геноциду НДХ упућени Народној скупштини Републике Србије, а који треба да послуже као основа за израду коначног приједлога Декларације о геноциду НДХ над српским народом, чему ће дати допринос и потписници овог позива својим посебним приједлогом.

Позивамо сродна национална, меморијална и српска завичајна удружења и организације да се придруже усвајању ове Декларације, као и потомке и поштоваоце жртава хрватског геноцида над српским народом, наше пријатеље и све добронамјерне људе да на погодан начин подрже овај приједлог у јавности, како би он што прије био усвојен.

Последњи текстови

Драгослав Бокан : Неповерење

Драгослав Бокан : Неповерење ...

Божидар Митровић : СВИМА ПО ПОВОДУ ДАРВИНА И ДРУГИХ ПРОБЛЕМА У СРПСКОМ ДРУШТВУ ПОСЛАНИЈЕ ВЛАДИКАМА СРПСКИМ

Божидар Митровић : СВИМА ПО ПОВОДУ ...

Горан Лучић - Ђурица : Антијеванђеље по антихристу - на проповиједи "нове религије"

Горан Лучић - Ђурица : Антијеванђељ...

Мислав Хорват : Хрватски краљеви, тролови, караконџуле и остала митска бића

Мислав Хорват : Хрватски краљеви, т...

Ромен Луис : ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ

Ромен Луис : ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ...